Solarni paneli se prave od kvalitetnog silicijuma, koji služi za pretvaranje sunčeve svetlosti u električnu energiju. Silicijum mora biti očišćen pre nego što se može koristiti u solarnim panelima. Ovo čišćenje se vrši putem metode nazvane simens metoda (pročitajte više ovde) koja uklanja nečistoće i pomaže panelima da efikasno pretvaraju energiju.
Sledeći korak je oblikovanje čistog silicijuma u blokove. Ti blokovi se zatim seku na vrlo tanke komade (debljine 200 mikrometara) koje zovemo pločice. Pazimo da pločice imaju posebnu površinu koja prikuplja što više svetlosti. Pločice moraju biti tačne debljine kako bi efikasno upijale svetlost, ali i bile ekonomične i donekle fleksibilne.
Nakon toga, dodajemo malo bora ili fosfora, na pločice. Ovaj proces, nazvan doping, stvara pozitivno-negativni spoj, koji je vitalan za rad solarnog panela. Ovo omogućava panelu da stvara električnu energiju od sunčeve svetlosti. Bez preciznog dodavanja ovih elemenata, oni ne bi radili dobro.
Nakon oblikovanja silicijuma u glatke blokove, na obe strane diska postavlja se tanki metalni sloj za veze. Vrh dobija finu metalnu rešetku, a dno dobija pun metalni sloj. Ove veze hvataju i prenose električnu struju koja nastaje kada sunčeva svetlost pokreće elektrone u silicijumu.
Nakon toga, ćelije se vežu ravnim metalnim komadima koji se nazivaju šinske trake. One povezuju ćelije u liniju, postavljajući ih u redove kako biste se uverili da energija dobro protiče i da je otpor nizak.
Solarni paneli koji su povezani na inverter
Kada se solarni paneli povežu, tehničari pokreću proces montaže tako što ih ugrađuju u izdržljiv okvir, a zatim vrše rigorozno testiranje kako bi se osigurala optimalna performansa.
Videćete ih kako pažljivo raspoređuju ćelije na pozadinsku foliju, postavljajući scenu za kapsulaciju. Ovaj korak uključuje nanošenje providne, zaštitne EVA (etilen-vinil acetat) folije preko ćelija, koju zatim zapečaćuju toplotom kako bi se zaštitile od oštećenja izazvanih okolinom.
Zatim se postavlja staklo visoke transparentnosti na kapsulirane ćelije, pružajući dodatnu zaštitu i poboljšavajući efikasnost omogućavajući maksimalan prodor sunčeve svetlosti. Cela struktura se okviruje metalom, obično aluminijumom, kako bi se obezbedila strukturna celovitost i olakšala instalacija. Kutija sa spojevima, u kojoj se nalaze električne veze, se zatim postavlja na poleđinu.
Svaki panel prolazi kroz seriju strogih testova kako bi se potvrdila električna performansa i trajnost. Jedan od takvih testova je elektroluminiscencija (EL) snimanje, koje otkriva mikropukotine i druge nedostatke koji su nevidljivi golim okom.
Na kraju, testiranje bljeskom izlaže panel simuliranoj sunčevoj svetlosti, meri izlaz kako bi se potvrdilo da zadovoljava navedene snage u vatima.
Tek nakon prolaska ovih procena solarni paneli mogu biti upakovani i poslati, spremni da uhvate energiju sunca i pretvore je u čistu električnu energiju.
Solarne Centrale Srbija
Majska 24, 11221 Beograd
Dizajn i Optimizacija Web-Sajta – MR Digitalni Marketing